Odluke koje ne smeju da budu tačne

Piše: Valentina Gagić, direktorka, Lisca Srbija

U poslovnom svetu danas teško je zamisliti sastanak na kome se ne govori o podacima. Merimo produktivnost, pratimo trendove, analiziramo ponašanje kupaca i predviđamo ishode, uvereni da nam obilje informacija kojim raspolažemo otkriva i samu istinu o stvarima. Upravo u tome leži zabluda našeg doba.

Informacija i istina nisu jedno isto.

Već godinama slušamo kako će veštačka inteligencija pomoći liderima da odlučuju bolje, i verujem da hoće. Odluke će biti brže, preciznije i oslobođene mnogih grešaka na koje smo navikli. Pa ipak, postoji jedna vrsta odluke koju nijedan algoritam neće moći da donese umesto nas.

To je odluka o čoveku.

Izvan tabela i procenata

Tokom svoje karijere donela sam mnoštvo poslovnih odluka koje su se pokazale ispravnima. Neke su počivale na iskustvu, druge na analizi, treće na pukim brojkama. Kada danas pogledam unazad, ipak uviđam da najvažnije među njima nisu bile vezane za proizvode, budžete ni strategije.

Bile su vezane za ljude.

Pamtim osobu čiji rezultati nisu bili najbolji, ali u kojoj sam naslutila potencijal koji se tada još nije mogao iščitati ni iz jedne tabele. Pamtim i onoga ko je prolazio kroz težak životni trenutak i kome je, više od svake procene, bilo potrebno poverenje. Bilo je i prilika u kojima su svi podaci govorili jedno, a unutrašnji osećaj sasvim drugo.

Nisam, dakako, uvek bila u pravu. Ali sam naučila nešto što otada nosim sa sobom. Dobra liderska odluka ne mora biti najtačnija. Mora biti odgovorna.

Razlika između inteligencije i mudrosti

U tome i vidim ono što inteligenciju razdvaja od mudrosti. Inteligencija otkriva obrazac i izračunava verovatnoću, dok mudrost razume okolnosti i prepoznaje čoveka koji stoji iza brojke. Što tehnologija bude sposobnija, to će ta razlika postajati značajnija.

Paradoks našeg vremena upravo je u tome što lideri budućnosti neće biti oni koji najveštije koriste veštačku inteligenciju, nego oni koji najbolje razumeju kada je ne treba poslušati. Ne zato što bi tehnologija bila pogrešna, već zato što je život složeniji od podataka koje o njemu posedujemo.

Najveća opasnost koja preti organizacijama stoga neće biti oskudica informacija, kojih ćemo imati više nego ikada. Pretiće im gubitak sposobnosti rasuđivanja i hrabrosti da zastanemo, sagledamo širu sliku i postavimo pitanje koje nema jednostavan odgovor.

Umetnost pravih pitanja

Liderstvo, naime, nikada i nije bilo veština posedovanja odgovora. Bilo je veština postavljanja pravih pitanja.

Možda je zato najvrednija sposobnost koju budućnost od nas traži upravo ona koju ne umemo da automatizujemo. Sposobnost da usred sveta zatrpanog podacima sačuvamo ljudski sud. Ne zato što je čovek savršen, nego zato što jedino on može da preuzme odgovornost za odluku.

A tu odgovornost nijedan algoritam ne može poneti umesto njega.