Tehnologija u službi čoveka, zdravlja i budućnosti

Pre nekoliko nedelja koleginica, po struci farmaceutkinja, koja vodi healthcare sektor u Altitude Strategies, i ja, kao bivša studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sadašnja pristojna poznavateljka evropske regulative, bile smo pozvane da se obratimo na temu upotrebe i regulisanja veštačke inteligencije u zdravstvu na mom matičnom fakultetu. I naravno da sam se i za tih pet minuta obraćanja, kao i za nekih pet sati bilo kakve prezentacije, spremala detaljno. Zdravstvo nije samo strogo regulisana oblast već je i visoko osetljivo na bilo kakav pokušaj improvizacije. AI je uzeo primat u mnogim delovima te industrije. I tu ne mislim na već uveliko korišćenu robotsku hirurgiju ili klasično sakupljanje podataka u e-kartonima. Zato valja, posebno u svojstvu lidera, baratati pravim podacima. A i ponekom anegdotom, poput one koju sam nedavno čula: da su u Južnoj Koreji vrhunski istrenirali robote, hteli da širokoj publici prikažu njihovu AI sofisticiranost, a onda je jedan baš rešio da se pokaže i pobegao na ulicu, jureći unezverene građane. Naravno, pozvana je policija, ali oni su imali samo iskustveni trening u savladavanju ljudskih bića uhvaćenih sa rukama u pekmezu. Veštine hapšenja razuzdanog robota još nisu bile savladane...

Tamara Bullock

Osnivač i generalni direktor Altitude

I tako, dok smo se spremale za tu diskusiju sa mladim liderima u oblasti javnih politika u zdravstvu, shvatila sam da ne mogu i ne umem da budem samo štreber koji citira pravo Evropske unije. Da sam, s obzirom na određene neugodne životne okolnosti tog prepodneva, ipak pre svega ćerka onkološke pacijentkinje s retkim i kompleksnim tumorom i prelomima od zračenja za koje ni medicinski ni tehnološki sistem nema rešenja. Ćerka jedne hrabre žene čije su me liderske veštine dovele tu gde sam sada. Moje poruke cenjenom skupu više nisu bile floskule. Postale su stvaran život. Postale su apel da se ne pitamo da li nam je u Srbiji potrebna prevencija kancera. Potrebna je, i to pitanje je suvišno. Postale su zahtev svim lekarima i medicinskim profesionalcima da se usavršavaju, da stalno uče i donose nova znanja kako bi povećali kvalitet života pacijenata i smanjili procenat fatalnih ishoda.

Imamo ljude vrhunskih talenata i širine, sposobne da donose informisane i tačne odluke. Na nama je da tehnologiju koristimo za poboljšanje kvaliteta tih odluka. Jer, kao što smo nedavno zaključili na Mind-Sparku sa mladim i pametnim ljudima na Filozofskom fakultetu, tehnologija nije tu da preuzme ono ljudsko u nama, emocije, iskustvo i kreativnost, već da doda vrednost onome što već jesmo. Da bismo donosili efikasnije odluke, kreirali bolje radno okruženje i svakim danom imali bar po jednog pacijenta manje.

Ja na tome radim i ličnim primerom u poslednjih nekoliko meseci, zajedno sa profesorom Ilkerom Kahramanogluom iz Istanbula, kao ko-kreatori projekta prve digitalne regionalne ginekološko-onkološke biobanke. Takva biobanka bi celom regionu pomogla da uđe u najsavremenija klinička istraživanja i dobije mogućnost produženja života i očuvanja fertiliteta i kod najkomplikovanijih prezentacija kancera.