Lider koji ne zna da zastane, ne zna ni da inovira.

Biljana Rakić, VP of Human Capital, Cake.com  |  Spark HR mentor

Organizacije koje danas gube korak sa tržištem uglavnom ne pate od nedostatka talenata. Pate od previše procesa i premalo pitanja. Kada je procedura važnija od rešenja, kreativnost se ne gasi, samo prestaje da se prijavljuje na posao.

Lider koji to razume ne traži najpre odgovor. Traži bolji pogled na problem.

Prva greška u suočavanju sa kompleksnim izazovom je brzina. Čim se tim oseti pod pritiskom, instinkt je da se odmah radi, da se razmrse konce, da se zatvori karika. To je razumljivo. Ali ishitrena reakcija gotovo uvek vodi ka površini problema, a ne ka njegovom korenu. Kreativno rešavanje problema počinje tačno suprotno, korakom unazad, namerno i bez žurbe.

To nije oklevanje. To je analitičko mišljenje koje otvara prostor kreativnosti. Razlika između onoga što vidimo kroz zaprljano okno i onoga što postaje vidljivo kada ga obrišemo, ta razlika je tačka u kojoj nastaju nove ideje.

Drugi mit koji koči inovativnost je ideja da je kreativnost svojstvo određenih pozicija dizajnera, marketara, onih koji rade kreativne poslove. U stvarnosti, lider koji je spreman da okrene leđa nefleksibilnom procesu već je napravio kreativni čin. Identifikacija ideja koje imaju praktičnu primenu jeste veština koja se razvija, i ona direktno oblikuje kulturu kompanije. Kada zaposleni vide da lider ozbiljno razmatra predlog koji menja ustaljena pravila, čak i kada taj predlog ne dođe do primene, dobijaju signal da je organizacija otvorena za njihov doprinos.

Ali ta otvorenost nije moguća bez poverenja. Kada lider nedvosmisleno stavi do znanja da eksperimentisanje nije kažnjivo, strah od neuspeha se smanjuje, a sa njim i jedna od najvećih prepreka inovativnom razmišljanju. Implementacija novih ideja prolazi kroz mnogo etapa; nijedna od njih ne funkcioniše dobro u atmosferi u kojoj greška znači kaznu.

Dugoročni ciljevi igraju posebnu ulogu u ovom procesu. Svakodnevne aktivnosti drže organizaciju u pokretu, ali retko otvaraju prostor za nova otkrića. Kada su vizija i pravac jasno formulisani i preneti celom timu, fokus se prirodno pomera prema ambicioznijim pitanjima, onima koja ne bi bila ni postavljena pod uobičajenim pritiskom kratkoročnih rezultata.

Slično deluje i proširivanje sfere interesovanja. Lider koji u potpunosti ostaje unutar granica sopstvene ekspertize rizikuje da optimizuje ono što već postoji, umesto da pronalazi ono što nedostaje. Veze sa stručnjacima iz susednih oblasti, interes za probleme koji naizgled nisu direktno vezani za posao, to su tačke na kojima inovacija najčešće počinje.

I pitanja su tu od presudnog značaja. "Kako?" i "Zašto?" razrešavaju ono što je pred nama. Ali kada se situacija smiri i nova ideja počne da se uobličava, pitanje koje zaista testira lidersku hrabrost je drugačije: "Šta ako uspe?" Ono pomera pažnju sa rizika na mogućnost i ponekad, to je jedina promena perspektive koja je potrebna.