Lider koji vidi samo rezultate donosi pogrešne odluke

Kultura u kojoj je čovek samo resurs i gde se gleda isključivo rezultat postaje prošlost. Veliki brendovi i korporacije su to prepoznali i sržno menjaju svoje kompanijske kulture. Ljudi žele da pripadaju, da rade u okruženju gde postoji balans, gde se daje i dobija, a ne oseća iskorišćenost i otuđenost.

Uz ovo je nekada važilo i drugo uverenje da lider komanduje, a da tim izvršava. Danas se to menja. Lider je tu da podržava tim, da mu olakša put i ukloni prepreke. To ne znači da ne donosi odluke, često i vrlo teške. Ali način na koji do tih odluka dolazimo i kako uključujemo ljude u proces pravi ogromnu razliku. To, između ostalog, pravi ključnu razliku između lidera kome ljudi veruju i onoga koga se boje.

Nekada se govorilo: "Ne mešaj privatno i poslovno." Danas znamo da to nije realnost, već samo lakši način da se izbegne klizav teren. Ljudi provode trećinu života na poslu i retko ko može da se isključi. Jake i vodeće kompanije već godinama grade kulturu "friends in team", jer timovi koji imaju poverenje i međusobnu povezanost daju najbolje rezultate.

Naravno, i lider koji drži distancu može postići rezultate, ali to je kratkoročna i iscrpljujuća dinamika, bez dugoročne lojalnosti. Ljudi koji se osećaju viđeno i cenjeno dolaze na posao kao u svoju drugu kuću. Daju najviše i to ne zato što moraju, nego zato što žele. To je energija koja pomera organizacije ka izvrsnosti.

Nedavno mi je jedan klijent, direktor ozbiljne kompanije, na kafi rekao: "Nikada neću biti pravi šef. Ljudi mi stalno dolaze, znam kome je dete otišlo na studije, čija je majka bolesna, ko prolazi kroz težak period." Njegova firma raste. Rezultati su sjajni. Prava moć nije u distanci, nego u povezivanju.

Naravno, granice su veoma važne. Lider ne treba da postane psihoterapeut i da briše profesionalni okvir. Empatija ne znači popustljivost ili odustajanje od standarda, naprotiv, ona je alat koji omogućava da standarde postignemo na zdrav i održiv način. Ključ je u meri, kao i u svemu.

Kada nekoga zaista upoznate i razumete kontekst u kojem se nalazi, postajete mudriji lider. Do tada ste imali sužen pogled, jednu dimenziju samo. Kada skinete slojeve forme i dođete do suštine, znate da li nekome treba vetar u leđa ili dodatna podrška. Više puta u karijeri mi je to pomoglo da ne donesem ishitrenu odluku ili onu koja je samo konvencionalna i očekivana.

Na primer, ako neki segment biznisa opada i neko od saradnika prolazi kroz izazovnu životnu situaciju to ne znači da je menadžer neadekvatan. Odluke bez konteksta su često pogrešne. Neki od najboljih menadžera preuzimaju previše na sebe, i tada je važno zaustaviti točak pre nego što ocenjujemo koliko stvari ne valjaju.

Struktura i standardi su neophodni. Ali upravo empatija omogućava da ih dostignemo na održiv način.

Počni od sebe

Da bismo razumeli i vodili druge, moramo razumeti sebe. Lider koji ne poznaje sopstvenu emocionalnu mapu teško će inspirisati tim. Moramo osvesti sopstvene reakcije, okidače i predrasude. Tek tada smo spremni da gradimo odnose i zaista razumemo druge. Emocionalna inteligencija je ono što pravi razliku između prosečnog i istinski inspirativnog lidera.

Drugo je autentičnost — osnov poverenja. Pre više od 15 godina, na obuci za javni nastup, dobila sam kratak i jasan savet: "Samo pričaj malo sporije i manje gestikuliraj." I to je to. Ne menjaj ko si. Ljudi prepoznaju kada ste iskreni i kada vam je stalo. Autentičnost gradi poverenje, a poverenje donosi rezultate.

Za mlade lidere

Slušaj bez žurbe. Ne postavljaj pitanja reda radi, pitaj u vezi sa osobom ispred tebe. Ne pretpostavljaj šta ljude motiviše: pitaj ih i slušaj bez osuđivanja. Kad si sa ljudima, isključi telefon. Ako tim ne postiže rezultate, pre nego što doneseš odluku, zapitaj se šta se dešava u pozadini. Empatija ne znači gubitak profesionalnog okvira, ona znači da standarde postignemo na zdrav način. Radi na sebi i osvešćuj sopstvene okidače. Neguj kulturu u kojoj postoji balans, gde se daje i dobija.